Тест тачке мехурића је повезан са ефективним пречником највеће рупе на мембрани, која може директно одражавати величину пречника пора, али не може одражавати дебљину и брзину отварања мембране.
Тачност притиска „тачке мехурића“ ће се смањити са повећањем површине филтрације, па је боље да се нанесе на мембрански филтер мање површине.
Дифузиони ток одражава брзину отварања и дебљину целе мембране, што не само да може одражавати интегритет филтера, већ и показати свеобухватне карактеристике мембране.
Тест дифузионог протока је успоставио поуздану везу са тестом бактеријског изазова. У поређењу са тестом тачке мехурића, тест дифузионог протока је најпогоднији за мембрански филтер велике површине.
Резултат методе одржавања притиска је промена притиска△П, пада притиска, што је процесна вредност методе испитивања дифузионог тока, тако да је тренутно елиминисана (сада се ретко користи).
Тренутно је метода дифузионог протока препоручена метода за хидрофилни филтер. Резултат методе дифузионог протока је брзина протока гаса, која се може релативно квантификовати. Кроз величину резултата, брзина отварања, ефективна површина филтрације и порозност могу се грубо проценити, а погодан је за тестирање са више филтера.